* /Sonet o noći/
Sve zatvoreno, sve odaje tajne
što god okruži tvar sa svake strane
čuva noć kada dan životom grane,
od igre njegove sunčane, sjajne.
Porazi li je vatra, iskre vajne,
kako bi tek od sunca da se brane,
kada i bedni crvi načnu, rane
božanskog njenog lika crte bajne.
Što se pred suncem razotkrije, pruži
tu će sijaset klica, bilja doći,
gde težak upre plugom, biće roda;
no za sađenje ljudi senka služi.
Dakle, od dana svetije su noći
kol'ko i čovek od sveg inog ploda.
Mikelanđelo
43. Sonet
Sve što više žmurim, oči bolje vide,
Čitav dan što glede – sveg' se one dure,
Ali kada spavam snom te jarko vide,
U mraku najcrnjem jasno u te zure.
Kad tebe traže – sena sen ozari,
Obrisom svojim crta sliku žene
Na jasnom danu, da jasnije žari,
Da tvoja tako sja kroz slepe zene.
Koliko sreće ima u tvojim očima
Kad te vide usred dana živa
Kad tvoj sen titra u gluvim noćima,
Dok mi lepa žena san dubok sniva!
Svi dani su noći – dok te ne ugledam
Sve noći dani – kad te budan snevam
Šekspir
